Escape to freedom

Pank nije mrtav!

Instalacija OpenOfficea na srpskom, preuzetog sa strana lokalizacinog tima je u mom slučaju pokazala jedan veoma egzotičan problem. Ukratko, ma šta da sam pokušao, program je ignorisao pokretanje iz menija dok je u shellu uporno govorio: no suitable windowing system found, exiting.

Problem je po forumima i listama širom sveta mahom svođen na SELinux, ali setenforce 0 i chcon nisu davali rezultate. Strace je na sreću pokazao da poruka koju je OpenOffice prikazivao nema puno veze sa realnim problemom, odnosno nedostatkom bibiloteke libaudio. Nakon instalacije ove bibiloteke, odnosno paketa libaudio2 na Debianu (koliko sam izguglao i istražio uz Urketovu asistenciju, na Fedori i RPM distroima bi paket trebalo da se zove nas - nas-1.9.1-2.fc8 u momentu pisanja posta za F8).

Kako sam u razgovoru sa Goranom saznao (hvala na pomoći) još niko nije iskusio ovakav problem sa srpskom verzijom, pa pretpostavljam da će retkim baksuzima ovaj post pomoći. Readme će takođe biti bogatiji za ovu informaciju, zlu ne trebalo. Usput, OO na srpskom zaslužuje preporuku, čestitke na dobrom poslu.

Iako je KDE4 već izvesno vreme u Experimentalu, njegova instalacija odatle nije davala previše valjane rezultate. Situacija se na sreću promenila na bolje, bar kada je funkcionalnost okruženja u pitanju.

Trenutno se iz experimental repozitorijuma može instalirati KDE 4.1 alpha 1 (dakle, jako sveža verzija, 4.0.72) koja radi iznenađujuće dobro u poređenju sa prethodnim iskustvima koje sam imao sa KDE-om 4 odatle. Ovo izdanje bi ujedno trebalo da predstavlja početak pakovanja KDE-a 4.1 koji će se naći u Lennyju kada postane stable. Meta paket kde4 kao i do sada neće uraditi posao, ali se okruženje može dobiti preko kde4-minimal ili instalacijom pojedinačnih paketa navedenih na strani Debianovog KDE 4 tima.

Performanse instaliranog softvera su jako, jako dobre. Programi se ponašaju relativno stabilno, uz napomenu da Kopete i dalje puca prilikom povezivanja na Jabber server. Konqueror, iz kog nastaje ovaj post, radi veoma stabilno i brzo, zajedno sa ostatkom osnovnih programa iz okruženja (Dolphin na primer).

Neophodna napomena je da instalacija paketa iz experimentala potencijalno predstavlja veoma rizičan poduhvat, da ne pominjem haos koji može nastati u paket sistemu (aptitude pod obavezno). Kompajliranje je i dalje najsigurniji ali ne i najinteresantniji izbor kada je Debian u pitanju.

Nedelju i koji dan posle 26. marta dobar deo informacija o aktivnostima širom planete je stigao do nas, mada izveštaji još uvek pristižu. Već sada bih mogao da kažem da je DFD08 postogao dobar uspeh, s obzirom da za sada imamo 28 zemalja u kojima se nešto dogodilo. Detaljnije statistike, grupne fotografije i ostala sumarizacija bi trebalo da usledi u narednim nedeljama, kada budemo sigurni da su svi koji su nešto radili o tome obavestili javnost.

Beograd je naravno bio deo svega ovoga, mada smo zauzeti globalnom organizacijom uložili manje energije u sam događaj nego što bismo to uradili inače. Broj posetilaca je mogao biti veći, mada sam generalno zadovoljan kako je sve prošlo. Izlaganja su bila kratka i, bar meni lično zanimljiva, potrudili smo se da pokrijemo sve što je važno u kontekstu slobode dokumenata i otvorenih standarda na nivou slušaoca/slušateljke koji/koja se pri put sreće sa ovom materijom. Detaljnije informacije sa slikama su dostupne na strani za Beograd na sajtu DFD-a, za sada na engleskom. Još jednom bih zahvalio prevodilačkom timu OpenOffice-a i Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo koji su najavili DFD u Beogradu dan radnije na prezentaciji projekata lokalizacije

DFD je bio solidno medijski propraćen (govorim sa globalnog aspekta), a linux.com je čak objavio i intervju sa mnom. Bilo je i antikampanje, ali i komentara da smo se na žalost fokusirali samo na ODF…

Pozitivno raspoloženje je prethodnih dana na momenat pokvarila vest iz ISO-a, mada je veoma diskutaiblno da li više ima smisla odluke ove organizacije uzimati za ozbiljno. Ukoliko imate dovoljno novca, ISO će za standard proglasiti šta god poželite.

DFD je uspešno debitovao i za veoma kratko vreme postao prilično velika zajednica. Kao što smo više puta pomenuli, DFD neće biti samo poslednja sreda u martu, već ćemo pokušati da radimo cele godine. Hvala svima “koji su došli i koji nisu došli”, biće još prilike.

Pored globalne, moramo se pozabaviti i lokalnom organizacijom Dana slobode dokumenata, koji će biti “proslavljen” u Rexu, sa početkom u 18 časova.

Teme o kojima ćemo govoriti će biti namenjene naširoj populaciji, sa fokusom na otvorene standarde i ODF. O otvorenim standartima će govoriti Marko, dok će ODF obraditi Goran Rakić. Goran će pored toga predstaviti projekat lokalizacije OpenOfficea na srpski jezik za šta je DFD odlična prilika budući da je OO verovatno najpoznatija grupa programa koja koristi ODF.

Takodje ćemo se potruditi da  izlaganja budu što kraća i konkretnija, kako bismo posetiocima dali sto više korisnih informacija i osnova za dalju diskusiju. Ja ću ovog puta igrati ulogu domaćina, sa predstavljanjem same inicijative. Vidimo se u sredu

Juče, po našem vremenu prilično kasno, objavljena je engleska verzija intervjua iz GNUzille. S obzirom da je prošlo malo više vremena nego što smo planirali, došlo je do sitnijih modifikacija i dodavanja dva nova pitanja koja se odnose na slučaj “Opera vs IE” i novu kaznu koju je EC izrekla Microsoftu.

Miguel de Icaza, između ostalog posvećenik kloniranju Microsoftovih tehnologija, nedavno se tokom učešća na konferenciji MIX08 u Las Vegasu kako mediji tvrde (ni ja se takođe ne sećam da je pre toga uradio sličnu stvar) prvi put kitički osvrnuo na patentni ugovor koji je Novell sklopio na MS-om.

Pored  Monoa, Icaza i Novell su se upustili u portovanje Silverlighta na GNU/Linux. Pošto je MS “pustio Novell da taj posao uradi umesto njih, s obzirom na njihovo iskustvo sa Linux OS-om”, svi korisnici koji Moonlight preuzmu sa Novellovih servera, prema Icazi (što mu bezuslovno verujem) neće imati problema sa patentima. Microsoft naime svakom korisniku koji preuzme Moonlight oprašta milion dolara vredne kodeke, što je plod saranje sa Novellom.

Mozillinog predstavnika je ovaj detalj doveo do pitanja o sudbini ove zaštite sa redistribuiranim verzijama/kopijama Moonlighta.U tom slučaju ona ne postoji, to jest potrebno je kontaktirati Microsoft.

Više o ovome na LinuxWorld.com i regdeveloper.co.uk

U jeku sumarizacije seksa, droge i rokenrola u Briselu, i “bulls on parade” priredbi u ISS-u, dešava se jedna daleko pozitivnija inicijativa. Grupa organizacija i kompanija okupila se oko ideje afirmacije otvorenih standarda u sferi dokument formata, sa ciljem stvaranja jake i dobro povezane globalne zajednice okupljene oko simboličnog događaja nazvanog “dan slobode dokmenata”.

Iako se radi o danu, poenta DFD-a (Document Freedom Day) nije samo poslednja sreda u martu kada će se “slaviti”, a cela priča se konceptualno i suštinski solidno naslanja na Software Freedom Day. Ukratko, svake godine u jednom danu će svi DFD timovi organizovati aktivnosti koje će biti prezentovane na sajtu koji se nalazi na adresi www.documentfreedom.org. Tako oformljena zajednica će tokom godine raditi na istoj problematici, ali sa globalnom pozadinom.

DFD timovi su u stvari grupe pojedinaca, organizacije, kompanije ili bilo kakva družina koja je spremna da u skladu sa svojim mogućnostima bavi aktivizmom kada je problematika kojom se DFD bavi u pitanju. Registracija DFD tima je krajnje jednostavna, a od kada smo postali javni (20. februar) kroz ruke nam je prošlo skoro 150 timova iz preko 50 zemalja. Srbiju za sada predstavljaju tri tima. Prvih 100 timova će dobiti DFD Starter Pack za ovu godinu, a sudbina ovih paketa za timove u Srbiji, tačnije bar za FSN, još je neizvesna usled poznatih okolnosti sa našim carisnkim propisima.

Grupa koju sam pomenuo na početku je sastavljena između ostalih od FSF-ova Evrope, Severne i Južne Amerike, ODF Alijanse, OFE-a (Open Forum Europe), Googlea, IBM-a, Suna, Red Hata. FSFE je preuzeo inicijativu kada je organizacija u pitanju, dok je kao deo FSFE-a koji će se baviti DFD-om odabran srpski tim. Tako smo dobili situaciju da se DFD kao globalna akcija koordinira iz Srbije.

Stoga, ukoliko niste iz Novog Sada ili Beograda, a imate želje i mogućnosti uključite se. Ako pak jeste javite se da DFD08 organizujemo zajedno. Što se Beograda tiče, “slavićemo” u Rexu, sa početkom u 18h, a o eventualnim promenama i svim detaljima ćete biti blagovremeno obavešteni.

Ovomesečni “release update” donosi par veoma zanimljivih informacija. Pre svega, iako na dnu, otkriveno je da će Lenny biti označen kao 5.0. Firefox, odnosno Iceweasel 3 će takodje ući u izdanje, dok je možda najzanimljivija tema kada su verzije u pitanju KDE4. Prve vesti nisu bile previše optimistične po pitanju uključivanja nove grane KDE-a u sledeći stabilni Debian, ali se situacija menja. Moglo bi se desiti da KDE 4.1 zameni verziju 3 ukoliko se pojavi na vreme i ako samo izdanje ne bude imalo ozbiljnijih problema. U tom slučaju će se “popeti” u Unstable, što je preduslov da se pojavi u Leniju. Test verzije će svakako biti distupne u Experimentalu, kao što je sada slučaj sa verzijom 4.0 koja se na Debianu može instalirati iz ovog repozitorijuma.

Krajem febrauara je objavljeno da će Sarge (3.1) dobijati bezbedonosne zakrpe do 31. marta.

Ubrzo nakon BRM-a su u javnost procurela pisma koja je MS slao nevladinim organizacijama u Indiji:

• http://osindia.blogspot.com/2008/02/microsoft-persuades-ngos-to-support.html
• http://wiki.linux-delhi.org/cgi-bin/twiki/view/OpenStandards/MsNgoLobby

Update 0.3:

• StandardsBlog@The ConsortiumInfo.org (update od 1. i 2. marta)